ČOVEKOV UM JE KAO MAGNET

 

Možda svuči kao davno sažvakana žvaka, ali ovo je saznanje koje se prenosi u mnogim tradicijama. Ako vam je ovo saznanje poznato, moraću da vas pitam da li ste nešto učinili sa njim ( Novak Djoković svakako jeste ).

Da li ste pratili komentare Novaka Djokovića u prethodne 2 godine ? Ni jednom nije priznao da nije u formi ili da je nešto loše sa njim, već kao da je to trenutna slabost koja će uskoro doneti uspeh i pobedu.

Svima nam je poznato da je Novakov otac po nekad imao veću veru u svog sina, nego on sam. Shvatate li moć uma skoncentrisanog u jednom pravcu ?

Da bi sportista uspeo u dostizanju vrhunskih rezultata, potrebno je da ima stanje uma pobednika. Potrebno je da unapred vidi sebe kao najboljeg, kao nosioca zlatne medalje, kao onoga koji se penje na tron i dobija zlanu medalju za postignutu pobedu.

 

 PRIMER IZ MOJE OKOLINE

Razgovarala sam, jedne prilike, sa uspešnim, bogatim čovekom, kog poznajem iz vremena kad je bio prosečan fabrički radnik. Pošto nije visoko obrazovan, želela sam da proverim da li je tačno sve ono o čemu sam učila i čitala, da li čovek stvarno prvo mora da ima stanje uma pobednika, pa tek onda da pobeđuje.

 ( Pomenula sam njegovo obrazovanje, jer mnogi mogu pomisliti da visoko obrazovanje daje razumevanje neophodnosti sticanja pobedničkog uma. Želim naglasiti da je to nepisani duhovni princip koji postoji svida oko nas i kog i nepismeni mogu razumeti i živeti život mnogo boljeg kvaliteta od onih koji imaju visoku školi i nepoznavanje ovog zakona ).

Pitala sam ga kako je došao do svega do čega je došao, kako je uspeo da ubedi sebe da napusti državni posao i pokrene privatni posao, koji je u početku delovao kao potpuno promašen plan, ali se vremenom razvio u mnogostruke poslove i mnogostruke izvore prihoda.

Rekao mi je: '' Ja sam  uvek imao vizju ispred sebe i video sam daleko ispred, video sam horizont, koji oni koji su me okruživali nisu videli. Za moje prijatelje i familiju sam bio malo udaren, ali ja sam video nešto što oni nisu, ja sam video svoj uspeh, pobedu i bogatsvo. 

Niko mi nije bio podrška, niko me nije razumevao. Imao sam sreću da me žena nije nikad sputavala, iako nije pratila moje ideje i planove. Ali meni je bilo najvažnije šta je mislim, želim i hoću, šta ja verujem da je moguće ''.

 Koliko je to što mi verujemo presudno i važno za svakodnevni život, pročitajte u sledećem članku.